Kriminal prema bitnim sadržajima

Najčešća podela kriminaliteta razvrstava se na nekoliko kategorija:

• imovinski kriminalitet,
• nasilnički kriminalitet,
• politički kriminaliteti,
• saobraćajni kriminalitet,
• ekološki i elektronski.

Imovinski kriminal je najrašireniji vid kriminala, ovde spadaju: krađa, prevara, kao i vandalizam. Opasna vrsta imovinskog kriminaliteta je organizovani zločin, kod koga grupa ljudi razvija kriminalnu delatnost u cilju stalnog sticanja profita. Kako bi očuvali monopol na određenoj teritoriji upotrebljava se nasilje, a predstavnici državne vlasti se podmićuju. Primer ovakvih organizacija su: sicilijska Mafija, kineske Trijade, japanske Jakuze i kolumbijski narkokarteli. Ovakve organizacije se često udružuju u cilju vršenja krivičnih dela, koje se često odvijaju i na teritorijima više zemalja. Takve delatnosti mogu biti ilegalna trgovina narkoticima, oružjem, trgovina ljudima, zlatom, vrednosnim papirima i drugim dragocenostima. Pod imovinskim kriminalitetom javljaju se privredni kriminal i kriminal belog okovratnika ( white collor crime).

Privredni kriminal se izdvaja u pravnoj i kriminološkoj literaturi, on se po svojim krajnjim ciljevima suštinski ne razlikuje od imovinskog kriminala.

Kriminal belog okovratnika U ovu vrstu kriminala se svrstavaju lica koja imaju visok društveni položaj, a koji se nedozvoljeno bogate kršeći propise privrednom, bankarskom, berzanskom i sličnim poslovanjima.

Nasilnički kriminalitet
Ova vrsta kriminaliteta izaziva kako najveću pažnju, tako i strah u društvu. Ubistvo je najteže krivično delo, ali pored njega ovde spadaju i razbojništvo i zločini mržnje. Društvo je dugo vremena  takva dela, poput ubistva, sankcionisalo putem smrtne kazne, ali danas se za takav zločin izriče kazna zatvorom. Zločini mržnje su napadi na pojedince koji pripadaju nekoj nacionalnoj, etničkoj, rasnoj ili nekoj drugoj grupi. Primer za to bi bio napad i batinjanje dečaka u centru Beograda koji pripada romskoj populaciji.

Nasilje u porodici

Ovde spadaju dela koja se vrše iz ideoloških razloga, tu spadaju izdaja ( saradnja sa neprijateljem u cilju rušenja vlasti) i veleizdaja ( pokušaj da se na protivzakonit način promeni politički poredak, ovde spadaju i zavera protiv vladara ili ubistvo vladara, kao i oružana pobuna u cilju rušenja vlasti). Mogu se uzeti u obzir i dela koja vrše predstavnici države, npr. napad na  političke protivnike, ubijanje političkih protivnika, brutalnost policije, presluškivanje… Najteži od ovih dela je genocid- plansko uništavanje neke nacionalne, rasne ili verske grupe. Došlo je i do porasta jednog posebnog oblika političkog kriminaliteta- terorizma. To je sistematsko ubijanje i razaranje kojim se zastrašuju nevine žrtve kako bi se iznudili određeni politički ustupci od strane vlasti.

Saobraćajni kriminalitet Saobraćajni kriminalitet obuhvata kršenje propisa u saobraćaju koja izazivaju smrt ili velika materijalna oštećenja. Razlozi za ovo mogu da budu: loše stanje puteva, neispravnost vozila, kao i nepropisana vožnja, koja predstavlja jedan od najvažnijih činilaca.